Nisam dobijao informacije od svog tela, a i ako se nešto neobično događalo, nisam obraćao pažnju na to. Nažalost, tek kada se suočite sa tim, onda počnete da prepoznajete simptome poput gubitka ravnoteže, nesinhronizovanih pokreta, težeg izgovaranja reči, prekomernog znojenja. Sve ono što inače pripisujete umoru.

Banalan je bio i razlog da uopšte posetim lekara, kaže na početku intervja Goran Knežević, ministar privrede u Vladi Srbije, kome je na tom, kako kaže, banalnom pregledu dijagnostikovan limfom centralnog nervnog sistema.

Tada je, početkom 2018. godine, 28. januara, počeo borbu za život. To je uključivalo hemioterapije i zračenje celih osam meseci, period kada je bio vezan za krevet, a supruga ga danonćno negovala, jer ništa nije mogao da radi sam, ali i momenat kada je ponovo morao da uči da hoda. Prva godina je najkritičnija, kaže, kontrola je u januaru, ali on je optimista. I da, dodaje, nije kliše poslovica: “Zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu”, to je suštinu života.

Kao grom iz vedra neba

– Na rekreaciji saigrači su me bukvalno oterali sa meča kod lekara jer sam katastrofalno igrao. Tako sam u 19 časova otišao sa rekreacije potpuno zdrav na pregled, uveren da samo imam loš dan, a u 23 časa supruga je uplakana izašla iz ordinacije gde sam snimao glavu i kao grom iz vedra neba stigla dijagnoza koja kaže da sam smrtno ugrožen. Sutradan, na detaljnijem pregledu u Novom Sadu potvrđena mi je dijagnoza: limfom centralnog nervnog sistema – kaže Knežević i priznaje da uopšte nije bio svestan težine vesti koje su mu saopštili lekari.

Goran Knežević

Foto: Profimedia

– Pravo da vam kažem, nisam uopšte bio svestan. Uvek mislite da se to događa drugim ljudima i sećam se da se porodica čudila jer sam prvih nekoliko dana spavao kao beba, dok su svi oko mene bili sluđeni i uznemireni – navodi on i dodaje:

– Operacije nije bilo, lečen sam hemioterapijom i zračenjem skoro osam meseci. Imao sam sjajan tim lekara koji su činili Danica Grujičić, Biljana Mihaljević i Darko Antić, koji su izabrali najbolju terapiju koje sam se pridržavao  i koja je očigledno bila efikasna.

Slušao lekare

Kako je tek zvanično završio terapiju, za sada, kaže, nije tražio alternativne načine lečenja, već se pridržava saveta lekara. Ogromnu zahvalnost duguje porodici, ali i stranačkim kolegama koji su sve vreme bili uz njega.

– Ogromnu zahvalnost dugujem porodici koja je bila uz mene sve vreme, pre svega mojoj supruzi Sandi, koja je više meseci provela uz mene spavajući u fotelji, negujući me i pomažući mi i u obični stvarima koje nisam mogao da obavljam sam. U jednom trenutku sam ponovo uči oda hodam. Bolnički hodnik dugačak 15 metara bio je u to vreme pravi izazov za mene, pa i danas dobro pamtim osećaj zadovoljstva kada sam uspe da pređem dva puta – kaže Knežević i dodaje:

goran-knezevic

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

– Ono što posebno želim da istaknem jeste da sam sve vreme imao ogromnu podršku svojih kolega iz Srpske napredne stranke, od predsednika Vučića, ministra Lončara, sekretara Gojkovića, premijerke Brnabić i cele Vlade, Andreja, Darka i mnogih drugih koji su se danonoćno javljali, davali mi podršku i nudili pomoć.

Odlučio da pobedi

Teško mu je da izdvoji šta mu je najteže padalo nakon što mu je otkrivena bolest.

– Teško je izdvojiti najteže, sve je bilo dosta naporno. Bio sam vezan za krevet i zavisan od drugih. Kada se to desi čoveku, ostaje samo ona gola borba za život i ja sam se u tu bitku upustio. Imao sam toliko razloga da ne posustanem, najpre zbog dragih ljudi – imam decu, unuče, prijatelje i ako je život želeo da me stavi na taj test, odlučio sam da se borim i pobedim, nije da mi je bio prvi put – priča Knežević.

Dodaje da narednu kontrolu ima u januaru.

Bolnica

Foto: Profimedia/ilustracija

– S obzirom na to da je limfom opaka bolest koju nije lako eliminisati, najkritičnija je prva godina, ali sam optimista.

A da ovaj Goran danas može da kaže nešto onom Goranu od pre godinu dana, šta bi to bilo:

– Svi mi celog života žurimo negde, jurimo za dostižnim i nedostižnim stvarima, uvek imamo važnije prioritete od nas samih i na tom životnom putu često zaboravimo suštinu. Na teži način sam shvatio da je to potrebno usporiti, posvetiti se više porodici i prijateljima i održavati ravnotežu u životu. Možda zvuči kao kliše poslovica “zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu”, ali zapravo suština života se ogleda u njoj.

Redovno vežba da bi opet pobeđivao u tenisu

Dane, kako kaže, provodi aktivno, baveći se fizičkom aktivnošću.

– Veoma sam aktivan, redovno se bavim fizičkom aktivnošću i sve se vraća na svoje mesto. Ono što mi najviše nedostaje je da povratim kondiciju kako bih svoje prijatelje mogao opet da pobeđujem u tenisu, ali i na tome radim.

http://mojkutak.org